Cesto smo se igrali dole kraj vode

dok bili smo mali

ljudi su to mesto zvali

kraj dve topole

Tu smo nalazili svoje utociste

svoj mir i svoje detinjstvo

tu medj zelenim livadama

cvetni poljima

uz pesme zetalaca i klasja zita

tu medj svojima

A slatka nam je bila

i ona proja

sto majka sa sirom bi nam dala

kad gore negde isterali bi stada

A onda ga vise nije bilo

sa sneznim smetovima

nekuda je otisao

samo se secam blagih ociju

i znam da drug mi je bio

I podjoh opet dole kraj vode

talasom ode mi detinjstvo

jedne topole nema

isekao je neko

ali ljudi tu zemlju i dalje zovu

kraj dve topole…